Izvršni direktor Rudnika uglja Pljevlja Nemanja Laković tvrdi da ne predstavlja konflikt interesa to što je prije imenovanja na tu funkciju bio vlasnik kompanije „Synergy Tech“ iz Beograda, koja je u konzorcijumu sa firmom „Roto-Term“, dobila 2,5 miliona vrijedan posao toplifikacije Pljevalja.
Istraživanje BIRN-a pokazalo je da je Laković imenovan za izvršnog direktora Rudnika Pljevlja godinu i po nakon što je njegova firma u konzorcijumu sa firmom „Roto-Term“, potpisala ugovor o toplifikaciji Pljevalja sa državnom kompanijom Elektroprivredom Crne Gore (EPCG), koja je stoprocentni vlasnik Rudnika uglja.
„Uopšte nema govora o bilo kakvom sukobu interesa, s obzirom da je Rudnik uglja u vlasništvu EPCG. Elektroprivreda je ‘šef’ Rudniku uglja, a ne obrnuto. Tako da ni po jednom osnovu ne može postojati sukob interesa, jer je Rudnik uglja odgovoran odboru direktora Rudnika uglja, a odbor direktora Rudnika uglja je odgovoran Elektroprivredi. Tako da ni po kom osnovu direktor Rudnika uglja ne može imati bilo kakav uticaj na EPC“, rekao je Laković u emisiji „Reflektor“ na Televiziji Vijesti.
Odbor direktora Rudnika uglja Pljevlja je 30. aprila za izvršnog direktora jednoglasno imenovao Lakovića, koji je od 5. aprila bio vršilac dužnosti direktora kompanije. Istoga dana kada je imenovan za vršioca dužnosti direktora Rudnika uglja, Laković je kompletno vlasništvo u firmi „Synergy Tech“ prenio na drugu osobu. Laković je kazao da je vlasnik firme „jedan ugledan biznismen“, a na pitanje urednice „Reflektora“ Aleksandre Mudreše da li je ta osoba njemu bliska odgovorio je: „ne bih tako rekao“.
„To je tržišna utakmica, privatne firme ne trpe takve priče koje vi mislite… Mi smo učestvovali na svim projektima toplifikacije u regionu, u Zagrebu, Karlovcu, Beogradu, u skoro svim gradovima u Srbiji, tako ne vidim ništa sporno da apliciram da to radim i u svom rodnom gradu. To se desilo godinu dana prije mog imenovanja tako da ni po jednom osnovu ne postoji sukob interesa“, rekao je Laković.
Laković je kazao i da mu taj posao nije pomogao da dođe do mjesta vršioca dužnosti direktora Rudnika uglja.
„U tom periodu niko iz ove upravljačke strukture nije bio na pozicijama u EPCG“, rekao je on.
Laković se jedini prijavio na konkurs za izvršnog direktora, koji je Rudnik uglja raspisao 17. aprila ove godine, a koji je trajao pet dana. Uslovima konkursa bilo je propisano da kandidat mora imati najmanje VII-1 stepen stručne spreme iz društvene ili tehničke struke, 240 CSPK (crnogorski sistem prenosa kredita), kao i radno iskustvo od pet godina.
U odluci o imenovanju iz Rudnika uglja su saopštili da je Laković diplomirao na Fakultetu političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu. Iz te kompanije nisu odgovorili na zahtjev BIRN-a za dostavljenjem dokaza o ispunjenosti uslova traženih konkursom.
Iz beogradskog Fakulteta političkih nauka BIRN-u su kazali da je Laković upisao fakultet u školskoj 1998/99. godini, a da ga je završio 12. jula 2012.
Na pitanje koje ga reference preporučuju da kao politikolog bude direktor Rudnika uglja, Laković je kazao da smatra da na čelu svake kompanije treba da bude menadžer. On tvrdi da ima 15 godina direktorskog iskustva „u realnom i energetskom sektoru“, te da je „više nego kvalifikovan da obavlja funkciju direktora u pljevaljskoj kompaniji“.
