U oktobru 2022. godine albanskoj vladi dostavljen je predlog namijenjen premijeru Ediju Rami.

Ramina vlada razmatrala je izgradnju nove komercijalne luke u Porto Romanu, kod Drača, kroz koncesioni ugovor sa privatnim partnerom.

U predlogu je holandska kompanija „Van Oord Dredging and Marine Contractors” navela da bi mogla da realizuje taj posao i da je već obezbijedila 95 odsto potrebnih sredstava.

„Imamo snažno povjerenje u izvodljivost projekta, istražili smo mogućnosti finansiranja i uspjeli da pronađemo rješenje”, napisala je kompanija Rami. „Vjerujući da naš predlog služi vašim interesima, ostajemo na raspolaganju za sva dodatna pojašnjenja.”

Holandski pomorski izvođač Van Oord jedan je od vodećih svjetskih specijalista za izgradnju pomorske infrastrukture, kao i za produbljivanje i čišćenje morskog dna, najpoznatiji po projektu vještačkog ostrva Palm Džumeira u Dubaiju.

Vlada je, međutim, promijenila stav i odlučila da projekat finansira iz državne kase, u iznosu nešto manjem od 400 miliona eura.

Tender je raspisan u julu 2024. godine.

Danas je projekat zamrznut, a tender obustavljen usred sporova i optužbi.

U martu ove godine Rama je za „blokiranje projekta” optužio neimenovane aktere vođene „ljubomorom i neprijateljstvom”. Međutim, dokumenti u koje je BIRN imao uvid ukazuju da je za propast tendera vjerovatnije odgovoran način na koji su vlasti vodile postupak, a ne bilo kakva spoljna zavjera, usred sumnji da su uslovi tendera mijenjani kako bi se pogodovalo određenom ponuđaču.

Nakon što je diskvalifikovan, Van Oord je podnio krivičnu prijavu, navodeći zloupotrebu službenog položaja i neravnopravan tretman. Od decembra prošle godine tender je predmet istrage specijalnih tužilaca za borbu protiv korupcije.

„Tenderski postupak za novu komercijalnu luku Porto Romano izazvao je ozbiljnu zabrinutost u pogledu transparentnosti i stvarne konkurentnosti projekta”, rekao je Eduart Đokutaj, direktor organizacije ALTAX, koja promoviše transparentnost i održivi razvoj.

„Diskvalifikacija velikih međunarodnih operatera u fazama tehničke evaluacije, čime je praktično ostavljen samo jedan favorit, stvorila je negativnu percepciju procesa”, kazao je Đokutaj za BIRN.

Preko medijskog savjetnika, Rama je branio način na koji je tender sproveden, ukazujući na učešće holandske konsultantske kompanije Royal Haskoning u njegovom vođenju. Tu kompaniju opisao je kao firmu „neosporne svjetske reputacije”.

Kompanija Royal Haskoning, angažovana za pružanje usluga tehničkog projektovanja i podrške u raspisivanju tendera, ugovaranju i nadzoru projekta, saopštila je da nije upoznata ni sa kakvom istragom SPAK-a, ali je naglasila da je njihov tim postupao „u potpunosti u skladu s albanskim propisima i procedurama za javne nabavke”.

Lučka uprava Drača saopštila je da je tender sproveden u skladu sa zakonom, navodeći za BIRN: „Svi privredni subjekti tretirani su na osnovu iste tenderske dokumentacije, rokova i kriterijuma za kvalifikaciju”.

Uslovi izmijenjeni

Plan za komercijalnu luku osmišljen je paralelno sa kontroverznim projektom, kojim su upravljali Ujedinjeni Arapski Emirati, da se istorijska luka Drač pretvori u višemilionski kompleks nekretnina.

Prvobitni tender raspisan je 30. jula 2024. godine. Samo nekoliko sedmica kasnije, 16. septembra, poništen je uz obrazloženje da „nijedna od zainteresovanih strana nije ispunila minimalne uslove”. Kasnije se ispostavilo da je Van Oord bio jedini ponuđač koji je uplatio traženu garanciju za ponudu od 7,8 miliona eura.

Tender je ponovo otvoren u decembru 2024, ali je garancija uklonjena kao uslov.

Lučka uprava Drača branila je izmjenu uslova.

„Revizija određenih elemenata tenderske dokumentacije, uključujući odredbe koje se odnose na garanciju za ponudu, preduzeta je kako bi se povećala konkurencija, proširilo međunarodno učešće i obezbijedio djelotvorniji i funkcionalniji proces za projekat velike tehničke i finansijske složenosti”, saopštila je Uprava.

„Sve izmjene dokumentacije bile su transparentno prikazane i objavljene u elektronskom sistemu javnih nabavki”.

Kada je tender obnovljen, prijavilo se pet ponuđača, uključujući Van Oord.

Postupak je nadgledala Komisija za ocjenu ponuda sastavljena od tri predstavnika Royal Haskoninga, jednog predstavnika Lučke uprave Drača i jednog predstavnika albanskog Ministarstva infrastrukture i energetike.

U aprilu 2025. godine diskvalifikovana su tri ponuđača — China Communications Construction Company, Webuild S.p.A. i belgijska kompanija Jan De Nul.

Belgijska kompanija se žalila, ali, prema navodima albanskih vlasti, nije platila taksu za žalbu od dva miliona eura, zbog čega njeni prigovori nijesu razmatrani.

Kasnije te godine Komisija za ocjenu ponuda utvrdila je nedostatke u dokumentaciji koju su dostavila preostala dva ponuđača, ali je diskvalifikovala samo Van Oord.

Holandska kompanija uložila je prigovor, a spor se vodio oko toga kada je ponuđač bio dužan da dostavi profesionalne licence ovjerene u Ministarstvu infrastrukture i energetike. Kompanija je zatražila dodatno vrijeme, ali je zahtjev odbijen.

U međuvremenu, Komisija je počela da provjerava autentičnost dokumenata koje je dostavio drugi preostali ponuđač, Archirodon Construction, kod Privredne komore u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, i na kraju mu odobrila nastavak učešća u postupku.

„U slučaju konzorcijuma ‘Van Oord Dredging and Marine Contractors B.V. – N.V. BESIX S.A.’, Komisija za ocjenu ponuda utvrdila je da nedostaju ekvivalentne profesionalne licence, kao i prateća dokumentacija za prijavljeno osoblje, što su elementi obavezni prema standardnoj tenderskoj dokumentaciji i važećem zakonodavstvu”, saopštili su iz Lučke uprave Drača.

„Komisija za ocjenu ponuda smatrala je da bi prihvatanje nove ključne dokumentacije nakon isteka roka bilo suprotno načelima jednakog tretmana svih ponuđača, pravne sigurnosti i integriteta postupka javne nabavke.”

Govoreći o provjerama koje je Komisija sprovela u Džedi, iz Uprave su za BIRN naveli: „Te radnje nijesu predstavljale dostavljanje nove ključne dokumentacije nakon isteka roka, već provjeru postojeće dokumentacije dostavljene u postupku.”

„Odluka je stoga zasnovana na dokumentaciji dostupnoj u trenutku evaluacije i na zakonskoj obavezi da se ista pravila primjenjuju na sve privredne subjekte koji učestvuju u postupku.”

Archirodon se, međutim, povukao 6. marta ove godine, čime je tender propao.

Kompanija je saopštila da nije u mogućnosti da dostavi usklađenu finansijsku i tehničku ponudu, što je bila posljednja faza tendera.

Neizvjesna budućnost projekta

Iz Royal Haskoninga saopšteno je da su obje kompanije prošle pretkvalifikaciju, ali da su se „tehnički nedostaci” pojavili prilikom dostavljanja štampanih primjeraka tenderske dokumentacije.

„Komisija je potom ispitala te nedostatke, ali, u skladu sa albanskim zakonima, nije bila u mogućnosti da ponuđačima pruži priliku da ih otklone.”

Lučka uprava Drača je, međutim, tvrdila da je Archirodon dostavio dokumenta u roku, nakon čega su ona provjerena, dok je Van Oord, kako je navela, rok u potpunosti propustio.

Van Oord je podnio prijavu protiv Lučke uprave Drača albanskoj Specijalnoj strukturi za borbu protiv korupcije — SPAK-u.

U prijavi se navodi da je tender sproveden uz kršenje albanskih zakona i standarda Evropske unije o konkurentnosti, transparentnosti i ravnopravnom tretmanu ponuđača.

Proces je, kako tvrdi kompanija, „bio kompromitovan nepravilnostima, neravnopravnim tretmanom konkurenata, protivrječnim administrativnim radnjama i obmanjujućom proceduralnom komunikacijom”.

„Proizvoljno ukidanje” prvobitnog uslova za garanciju za ponudu od 7,8 miliona eura „ne samo da je narušilo ravnopravnost konkurencije, već je kompaniji nanijelo i materijalnu štetu, jer je ona, postupajući u dobroj vjeri, već preuzela značajne finansijske obaveze”.

U međuvremenu, Lučka uprava Drača već je potrošila desetine miliona eura na taj plan, uključujući 24 miliona eura isplaćenih kompaniji Royal Haskoning.

Sudbina projekta ostaje neizvjesna.

Na pitanje o njegovoj budućnosti, vlada je odgovorila: „Bez komentara”.

Royal Haskoning je saopštio da je tender sproveden prema „izuzetno strogim i zahtjevnim pravilima javnih nabavki u Albaniji”.

A sada će projekat koštati samo više.

„Ispunjavanje tih kriterijuma pokazalo se izvan mogućnosti većine izvođača, što je dovelo do značajnog kašnjenja tenderskog postupka”, saopštio je Royal Haskoning. „Shodno tome, prvobitni budžet projekta više nije dovoljan da se realizuje puni obim radova predviđenih ovim tenderom”.