Crnoj Gori je potrebna izgradnja LNG terminala, ali će realizacija projekta zavisiti od ekoloških studija, dogovora Vlade, Skupštine, stručnjaka i lokalne zajednice kao i od izrade Nacionalnog energetskog klimatskog plana.

Ovo su u srijedu saopštili ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Janko Odović i ministar energetike i rudarstva Saša Mujović pred skupštinskim Odborom za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostornog planiranje. Saslušanje ministara u vezi preispitivanja odluke u vezi projekta terminala za tečni gas (LNG) u Luci Bar kroz prostorni plan Crne Gore inicirao je poslanik Socijaldemokrata (SD) Branislav Nenezić.

Nakon što je prošlog maja Vlada, koju je vodio Dritan Abazović, najavila izgradnju LNG terminala, predstavnici nevladinih organizacija i građana tražili su da se projekat zaustavi zbog potencijalnog negativnog uticaja na životnu sredinu.

Odović je na prikazu mape potencijalne lokacije LNG terminala, predstavio mogućnosti snabdijevanja gasom na osnovu izvoda iz planske dokumentacije i ukazao da je brdo Volujica prirodni štit opštine i luke u slučaju nepredviđenog ekološkog incidenata, na šta kao mogućnost ukazuju kritičari projekta. On je naveo da su svi domaći i međunarodni standardi u domenu zaštite života, zdravlja i bezbjednosti građana ispoštovani.

Odović je naglasio da je učlanjem u Evropsku energetsku zajednicu Crna Gora preuzela određene obaveze.

„A one predviđaju i postojanje LNG terminala“, rekao je Odović, koji je naveo i da podržava predstavnike države da se pred evropskom zajednicom problematizuje ovo pitanje i možda izmijene neke obaveze.

U maju prošle godine Abazović je u ime Vlade sa predstavnicima konzorcijuma američkih kompanija Enerflex Energy Systems i Wethington Energy Innovation (WEI) potpisao Memorandum o razumijevanju u pogledu pružanja podrške unapređenju energetske infrastrukture u Crnoj Gori.

Tim dokumentom je previđeno da u Baru bude izgrađen terminal, vrijedan između 130 i 250 miliona eura, koji bi se sastojao od istovarnog pristaništa za uvoz tečnog gasa, skladišta i postrojenja za regasifikaciju koja bi gas usmjeravala u kratki cjevovod do obližnje termoelektrane u koju će biti uloženo između 200 i 500 miliona.

Memorandumom je predviđeno da konzorcijum Vladi dostavi studije uticaja na životnu sredinu prije početka izgradnje terminala, kao i da projekat bude u potpunoj saglasnosti sa važećim standardima životne sredine.

Ministar Mujović je ranije za BIRN kazao da će Vlada odlučiti o izgradnji terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i termoelektrane u luci Bar u zavisnosti od rezultata koje pokažu studije i analize uticaja na životnu sredinu, dok su redakciji iz konzorcijuma američkih kompanija Enerflex i WEI saopštili da se raduju učešću u bilo kom odgovarajućem procesu revizije uticaja projekta na životnu sredinu kojim upravlja Vlada Crne Gore..

Mujović je pred Odborom istakao da potpisani memorandum nije obavezujući, ali i da je u njemu istaknuto da je neophodno dostaviti studiju o analizi uticaja na životnu sredinu i cost benefit analizu (analizu isplativosti).

Na pitanje Odbora ko će uraditi ekološku studiju, rekao je da će to biti neko ko će biti prihvatljiv svima.

„Da vidimo šta mi gubimo, a šta mi dobijamo sa tim LNG terminalom i gasnom elektranom“, rekao je Mujović.

On ipak smatra da izgradnja LNG terminala u Luci Bar ne bi trebalo da ima negativnih implikacija na Bar i prirodnu sredinu, već pozitivan ekonomski uticaj.

Znatno rezervisaniji Mujović je po pitanju izgradnje gasne elektrane. Na pitanje prisutnih da li ovaj projekat ugrožava zacrtani cilj karbonske neutralnosti do 2050. godine, Mujović je kazao da to zavisi od izrade Nacionalnog energetskog klimatskog plana, koji treba da bude završen do sredine ove godine a kojim će biti definisani pravci razvoja.

„Loša strane je što su elektrane jako skupe i ne mogu biti zamjena za Termoelektranu Pljevlja. LNG nije dobro gorivo niti je karbon neutralno, ali je nivo emisija CO2 upola manji nego kod uglja. Ovo je samo jedan period tranzicije do 2050. godine“, rekao je Mujović.

Rješenje vidi, kako je istakao, u mogućnosti da se nakon 2050. godine budući potencijalni objekti transformišu, odnosno da se umjesto LNG kao pogonsko gorivo koriste zeleni hidrogen.

On je naglasio da država Crna Gora ne treba da gradi gasne elektrane, jer su to skupa postrojenja, ali podržava da to rade zainteresovani investitori, uz određene uslove.

Inicijator saslušanja Branislav Nenezić je naveo da je ovaj projekat neopravdan i nepotreban kako zbog uticaja navedene infrastrukture na zdravlje građana, životnu sredinu i klimu i opravdane bojazni od nesreća, koje se u posljednjih 30 i više godina dešavaju na LNG terminalima, tako i zbog činjenice da se projekat planira na nepunih pola kilometra od naselja i uz skladišta drugih opasnih hemikalija.

On je istakao je da jačanje uvozne zavisnosti od gasa ne treba da bude budućnost Luke Bar i Crne Gore i da su rizici vezani za zdravlje i bezbjednost građana, dostizanje klimatskih ciljeva, ekonomsku dobit grada i države veliki i diskutabilni.