Milan (nije mu pravo ime) ljetos je na Telegramu dobio poruku od osobe koja se predstavila kao „Olivia”, u kojoj mu nudi priliku da se pridruži kompaniji pod nazivom „Create Awesome Media” i da „lajkuje” sadržaje na internetu.

Milanu, šezdesetpetogodišnjaku iz jednog malog grada u istočnoj Srbiji, bio je potreban dodatni prihod.
Pristao je i dobio svoj prvi zadatak, a kada ga je završio, dobio je malu uplatu sa računa u Srbiji. Ovo je bilo lako, pomislio je.

Međutim, da bi otključao nove zadatke, takozvane „taskove”, Milan je morao da plati.

„Koliko novca imaš na bankovnom računu?”, pitao ga je „Džek”, koji se ubrzo nakon Olivijinog javljanja predstavio kao Milanov „mentor”. Kada je Milan odgovorio, Džek mu je dao instrukcije da prebaci čitav iznos i pošalje skrinšot kao potvrdu.

„Je li sigurno da ću danas dobiti svoj novac nazad?”, pitao ga je Milan, prema porukama koje je pokazao BIRN-u. „To mi je sav novac za ovaj mjesec.”

Kako su zadaci postajali sve teži, Milan je slao sve više novca. Na kraju, kada je zatražio da podigne svoju zaradu, shvatio je da mu je pristup blokiran, a Džekova maska je pala. „Jesi li ti svinja?”, pitao je Džek. „Koliko puta sam ti rekao?”

Milan je jedan od nepoznatog broja žrtava prevaranata koji koriste Telegram kako bi u Srbiji namamili neupućene ljude na lažni onlajn „posao”. Neke žrtve su izgubile čitavu ušteđevinu.

Samo prošle godine, srpskom Nacionalnom centru za prevenciju bezbjednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) prijavljeno je 1.067 slučajeva sajber-prevara, uz skoro 600.000 eura štete.

Skrivajući se iza anonimnosti i enkripcije koje Telegram omogućava, prevarantima je potrebno vrlo malo da bi kontaktirali milione ljudi, „pecajući” digitalno nepismene ili jednostavno one koji očajnički traže brzu zaradu.

„Ne moraju da navuku svakoga”, rekao je Danijel Sajmons, profesor na Odsjeku za psihologiju na Koledžu za liberalne umjetnosti i nauke Univerziteta Ilinois u Urbana-Šampejnu. „Dovoljno je da navuku veoma mali procenat, i mogu da zarade mnogo novca.”

U Milanovom slučaju, čini se da su prevaranti ukrali identitet američke firme Create Awesome Media, koja sebe opisuje kao „agenciju za brendiranje medijskih kompanija”. Izvršni direktor Roberto Blejk kazao je za BIRN da je uložio sve napore da svi nalozi kompanije na društvenim mrežama budu verifikovani i naglasio da firma „ni na koji način niti u bilo kom obliku” nije uključena u podizanje vidljivosti sadržaja ili stranica na društvenim mrežama.

Lažni dokument „ministarstva pravde”

Novinari BIRN-a su i sami više puta bili meta prevaranata na Telegramu.
U oktobru su, na primjer, na telefon jednog reportera stigle poruke u kojima mu se nudi prilika da zaradi između 85 i 680 eura dnevno tako što će lajkovati jedan YouTube video.

Reporter je tražio više informacija o isplatama i kompaniji koja zapošljava, a „regruter” je naveo da je riječ o firmi „Create Awesome Media”, sa sjedištem u Atlanti.

U Milanovom slučaju, Džek mu je pisao na lošem srpskom, koristeći ćirilicu.
Prvi „zadaci” koje je Milan dobijao bili su jednostavni, a isplate skromne – 200 dinara, odnosno oko 1,70 eura.

Da bi zaradio više, Milanu je rečeno da mora da uplaćuje depozite, počevši od 10.000 dinara (oko 85 eura), pa sve do 66.000 dinara (562 eura). Prema zvaničnim podacima, prosječna neto plata u Srbiji iznosi nešto više od 900 eura, ali oko polovine zaposlenih ne zarađuje više od 730 eura.

Kada je napredovao, Milan je od Džeka dobio dokument sa logom Ministarstva pravde Srbije – dokument za koji je iz ministarstva za BIRN ranije rečeno da je lažan.

Zatim mu je naloženo da počne da trguje kriptovalutama. Umjesto toga, Milan je zatražio da mu se isplati zarada, ali mu je nalog zaključan. Molio je Džeka, koji ga je hladnokrvno odbio.

BIRN je kontaktirao Džeka preko njegovog premijum Telegram naloga, predstavljajući se u početku kao potencijalni investitor. Džek je poslao skrinšot interfejsa platforme i uputstva za prijavu. Pošto novinarka nije uspjela da se prijavi, sačekala je nekoliko dana prije nego što se predstavila, nakon čega je Džek obrisao čitav razgovor i blokirao je.

Blejk iz kompanije „Create Awesome Media” kazao je za BIRN: „Uložio sam dodatni napor da svi naši nalozi budu verifikovani kako bi bilo lakše da se zna šta jeste, a šta nije legitimno. I poručio sam svojoj publici da ne vjeruje ničemu što nijesu vidjeli da sam ja promovisao uživo i da nikada ne nasijedaju na šeme brzog bogaćenja, ma koliko bili očajni.”

Rekao je da je kontaktirao platforme na kojima se neko lažno predstavlja kao on ili njegova kompanija, „ali same platforme nisu naročito od pomoći kada je riječ o uklanjanju prevarantskih naloga i sprečavanju prevara”.

Nakon što ih je BIRN kontaktirao, Blejkova firma upozorila je svoje pratioce na Fejsbuku izvan SAD da budu oprezni.

„Mi smo kompanija sa sjedištem u SAD i nemamo nikakve veze sa bilo kakvom kompanijom iz inostranstva na vašem jeziku koja plaća zadatke ili traži depozite ili kriptovalute”, navela je kompanija.

„Oni se lažno predstavljaju kao naš brend i kradu naše fotografije, i to rade godinama, a mi nismo mogli ništa da učinimo da natjeramo platforme da ugase njihove naloge.”

Iz Telegrama su za BIRN izjavili: „Mada su prevare, nažalost, prisutne na svakoj društvenoj mreži, Telegram rutinski uklanja ovakve ‘prevare za posao’ sa svoje platforme u okviru uobičajenih procesa moderacije. Moderatori, opremljeni prilagođenim AI alatima, proaktivno nadziru javne dijelove platforme i primaju prijave kako bi svakog dana uklonili milione štetnih sadržaja, uključujući i prevare sa ponudama za posao. Budući da se većina prevara oslanja na masovno slanje poruka, Telegramov snažan antispam sistem sprečava milione prevarantskih kampanja prije nego što uopšte počnu.”

Nesvjesni saučesnik

Marija (nije joj pravo ime) pronašla je svoj onlajn „posao” krajem juna. Posao je podrazumijevao objavljivanje navodnih investicionih oglasa na društvenim mrežama i prebacivanje novca „investitora” u kripto-novčanik kompanije.

Marija je zarađivala oko 10 odsto vrijednosti svake transakcije koju bi obavila, ukupno oko 200 eura tokom 10 mjeseci.

Ona je takođe imala „mentora” koji ju je podsticao svaki put kada je bilo potrebno izvršiti prenos novca. Mentor je uglavnom komunicirao preko WhatsApp-a i Telegrama.

„Kada je trebalo nešto da uradim, zvao bi me čak i u tri ujutro – uvijek kad mu je bilo potrebno, probudio bi me i tražio da izvršim prenos”, kazala je Marija.

„Zvao bi dok me ne probudi. Ali mi nikad nijesmo razgovarali – to je bio samo znak, a onda bi mi ostavio poruku sa zadatkom.”

Transferi su podrazumijevali da „investitori” Mariji šalju novac iz inostranstva preko PayPal-a, a ona bi ga potom prebacivala u kripto-novčanik kompanije koristeći svoju bankovnu karticu.

„Jedini kontakt koji sam imala s njima bila je njihova uplata, bez ikakve komunikacije”, kazala je Marija za BIRN. „Komunikaciju s njima vodile su osobe koje su za to bile zadužene.”

Marija je, kako kaže, tek kasnije shvatila da su „investitori” zapravo bili žrtve prevaranata.

Prema Sajmonsu, sa Univerziteta Ilinois u Urbana-Šampejnu, pogrešno je pretpostaviti da su oni koji postanu žrtve ovakvih prevara „lakovjerni ili nekako nesnađeni, ili da nijesu naročito pametni”.

„Ovakve prevare mogu da pogode svakoga, ako ga uhvate u pravom trenutku i u pravom psihološkom stanju.”

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Odjeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nijesu odgovorili na zahtjeve za komentar.