Evropska unija (EU) je 2020. zabranila hlorpirifos zbog rizika po zdravlje potrošača; četiri godine kasnije, tragovi tog pesticida pronađeni su na mandarinama koje su iz Albanije dopremljene u Hrvatsku, članicu EU. I to nije bio prvi put.

Voće i povrće čine veliki dio albanskog izvoza hrane, koji je prošle godine iznosio pola milijarde eura, odnosno 14 odsto ukupnog izvoza zemlje. Budući da broj stanovnika Albanije opada, izvoz se smatra budućim osloncem za poljoprivredni sektor – ali samo ukoliko vlasti budu pažljivije u kontroli upotrebe pesticida.

Privatne laboratorije tvrde da često otkrivaju zabranjene pesticide u albanskim poljoprivrednim proizvodima.

„Postoji oko 35 pesticida koji su generalno zabranjeni, ali su prisutni u Albaniji“, rekao je Sokolj Abazi, hemičar i konsultant u laboratoriji „Tenius“.

Čak su i ministarstva poljoprivrede priznala da je u laboratorijskim analizama prošle godine identifikovano sedam zabranjenih pesticida – hlorpirifos, hlorfenapir, hlorpirifos metil, linuron, dimetoat, miklobutanil i ometoat.

Toksični pesticidi

Albanija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i generalno prati pravila EU kada je riječ o zabrani pesticida. Tako je u decembru 2019. EU zabranila upotrebu hlorpirifosa i hlorpirifos-metila nakon što su studije pokazale da ti pesticidi toksično djeluju na genetski materijal i nervni sistem. Već narednog mjeseca, državama članicama dat je rok od tri mjeseca da uklone hemikalije koje sadrže ove pesticide, nakon čega su one bile zabranjene u čitavom bloku.

Albanija je slijedila taj primjer, ali sa jednom razlikom: trgovcima je dala dvogodišnji rok da rasprodaju zalihe proizvoda koji sadrže hlorpirifos i hlorpirifos-metil.

Albanskim zakonodavstvom predviđeno je da se proizvodi koji sadrže zabranjene pesticide mogu koristiti ako su uvezeni prije nego što je zabrana stupila na snagu. U tom slučaju mogu se koristiti do isteka roka trajanja.

U slučaju hlorpirifosa, na primjer, zabrana uvoza stupila je na snagu u januaru 2020, ali su proizvodi koji ga sadrže mogli da se prodaju sve do avgusta 2022. Pošiljka mandarina koja je iz Albanije izvezena u Hrvatsku pokazuje da je hlorpirifos korišten i krajem 2024. godine.

„Ti proizvodi uklanjaju insekte“, rekao je za BIRN poljoprivrednik koji je želio da ostane anoniman, dok je radio u plasteniku u Skadru na sjeveru Albanije. On tvrdi da su zabranjeni pesticidi lako dostupni za kupovinu, ponekad čak i u pakovanju drugih proizvoda.

Jedan izvoznik poljoprivrednih proizvoda izjavio je da, ukoliko pošiljke budu zaustavljene na granici EU, neki trgovci jednostavno prodaju tu robu na albanskom tržištu, gdje je, kako je kazao, nadzor slab.

Profesor za zaštitu životne sredine i prirodnih resursa na Poljoprivrednom univerzitetu u Tirani, Ferdi Brahuši, rekao je da redovno konzumiranje proizvoda sa visokim nivoima pesticida može dugoročno nanijeti štetu zdravlju čovjeka.

„Po pravilu, sredstvo za zaštitu bilja (pesticid) povlači se iz upotrebe kada studije pokažu da, mada može zaštititi biljku, istovremeno može nanijeti štetu životnoj sredini ili ljudskom zdravlju“, rekao je Brahuši za BIRN.

On je kritikovao albanski dvogodišnji prelazni period za zabranu pesticida, kao i sistem inspekcija.

„Albanija bi trebalo da skrati vremenski period između zabrane uvoza i roka do kada je dozvoljena upotreba ranije uvezenih proizvoda, obavezujući trgovce da ih sakupe i unište“, smatra Brahuši.

Izostanak nadzora

Podaci do kojih je BIRN došao putem zahtjeva za slobodan pristup informacijama i zvaničnih dokumenata ukazuju na to da državne agencije odgovorne za nadzor nad održivom upotrebom sredstava za zaštitu bilja (PPP) ne uspijevaju da ispune svoju ulogu zbog pravnih nejasnoća, nemara i nedostatka kapaciteta.

Nacionalna agencija za hranu (NFA) i Institut za bezbjednost hrane i veterinu (IFVS) zaduženi su za sprovođenje inspekcija, uzimanje uzoraka i njihovu analizu.

Međutim, BIRN je utvrdio da je neuspjeh IFVS-a da sprovede neophodne analize doveo do toga da Nacionalna agencija za hranu uopšte nije obavila inspekcije 2017, 2018. i 2019. godine. U slučajevima kada su analize ipak rađene, rezultati su stizali tek šest ili sedam mjeseci kasnije – kada je šteta već bila načinjena.

„Kašnjenje u dostavljanju rezultata analize ili izostanak odgovora laboratorije IFVS-a i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost, jer utiču na efikasnost neophodnih mjera koje bi trebalo da garantuju bezbjednost hrane i omoguće praćenje proizvoda od tržišta do proizvođača“, navelo je Ministarstvo poljoprivrede u „Akcionom planu za upotrebu sredstava za zaštitu bilja“, u dokumentu koji je BIRN dobio na uvid.

Jedina inspekcija većeg obima sprovedena je 2023. godine, kada je uzeto 178 uzoraka sa farmi – u 56 njih pronađeni su tragovi zabranjenih supstanci.

Nezaštićeni potrošači

Za praćenje proizvoda do njihovih proizvođača zadužena je Nacionalna agencija za veterinarsku i biljnu zaštitu (NAVPP), osnovana 2019. godine. Međutim, usljed pravnih nejasnoća ta agencija još uvijek nije sprovela nijednu inspekciju na poljoprivrednim farmama. Ovlašćenje za inspekcijski nadzor dobila je tek 2024. godine, na osnovu uredbe koju je izdao premijer Edi Rama.

„Ova institucija planira da započne inspekcije u martu 2025. godine“, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede za BIRN.

Uprkos tome, NAVPP je prošle godine odgovorila na zahtjeve Nacionalne agencije za hranu i identifikovala porijeklo 73 proizvoda koji su sadržali pesticide u količinama iznad dozvoljenih granica. Agencija navodi i da je proizvođačima dostavila liste zabranjenih proizvoda u sklopu kampanje za podizanje svijesti javnosti.

Ipak, profesor Brahuši tvrdi da potrošači i dalje nijesu zaštićeni i da je rizik najveći u oblastima „intenzivne proizvodnje“ poput plastenika, vinograda i maslinjaka.

„Ono što moramo imati na umu jeste da njihovo prisustvo ne smije prelaziti dozvoljene granice“, kazao je Brahuši za BIRN. „Kada se te granice premaše, pesticidi se nakupljaju u ljudskom tijelu putem vode ili hrane i mogu izazvati oštećenja endokrinog i nervnog sistema, kao i probleme s reproduktivnim zdravljem. Takođe su povezani s pojavom karcinoma.“

Hemičar Sokolj Abazi upozorio je da je situacija alarmantna.

„U Albaniji je potpuno izostala kontrola hrane koju konzumiramo, vode koju pijemo i kvaliteta vazduha koji udišemo“, rekao je Abazi.