Državnim kompanijama često upravljaju politički aktivni članovi, kojima su partijski interesi preči od dobrog korporativnog upravljanja preduzećima.

To su poručili učesnici panela na temu "Korporativno upravljanje u državnim preduzećima u Crnoj Gori", koji je organizovan u okviru formata „Razgovor sa predsjednikom“.

Osim predsjednika države Jakova Milatovića, koji je otvorio panel, diskusiji su prisustvovali izvršni direktor BIRN Crna Gora Vuk Maraš,  dekan Ekonomskog fakulteta UCG Mijat Jocović i predsjednica Privredne komore (PKCG) Nina Drakić.

Milatović je u uvodnom obraćanju kazao da se u mnogim državnim preduzećima u Crnoj Gori, već decenijama unazad, ne upravlja na efikasan i transparentan način, kao i da su uplivi partikularnih partijskih interesa i prakse neracionalnog zapošljavanja i dalje prisutni.

„Kada se na to doda često nedovoljna kompetentnost partijski raspoređenih kadrova, onda dobijamo značajno ugroženi potencijal ovih preduzeća da doprinesu ekonomskom razvoju naše zemlje i pružanju kvalitetnih javnih usluga“, rekao je Milatović.

On je naveo da se već dugo ne vodi ili samo deklarativno vodi računa o troškovima po javne finansije i neželjenim učincima loše raspodijeljenih sredstava usljed zloupotreba u državnim preduzećima.

„Na ovaj način se, iznova i sistemski, narušava povjerenje građana u javne institucije“, poručio je Milatović.

Jocović je naveo da riješiti problem korporativnog upravljanja znači dati svakom ono što mu pripada.

"I to je teško, zato nastaje problem", smatra Jocović.

Dekan Ekomskog fakulteta je kazao da se u državnim preduzećima zanemaruje zakonska obaveza da menadžment kompanije radi u interesu društva kao cjeline.

Po mišljenju Jocovića, najveća sankcija koja je neophodna, a koja izostaje u državnim kompanijama, je građansko pravna odgovornost.

„Članovi odbora direktora ako prouzrokuju štetu trebaju da odgovaraju cjelokupnom svojom imovinom“.

„Sve dok član odbora direktora za loše postupke ne odgovora, nećemo govorite o dobrom korporativnim upravljanju", rekao je Jocović i dodao da su strategija upravljanja i nadzor nad izvršnim odborom direktora dvije ključne stvari, a koje se u praksi ne sprovede.

Vuk Maraš je kazao da su postulat „dati svakome što pripada“ političke elite shvatile da njima sve pripada, zbog čega se ne može govoriti o principu dobrog upravljanja.

On je podsjetio na istraživanje BIRN-a o energetskim kompanijama, koje pokazuje da su politike gomilanja zaposlenih, rasta troškova na plate i naknade, te rashoda na donacije i sponzorstva nastavljene i nakon promjene vlasti na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. godine.

„Tako je u periodu od 2018. do 2023. godine broj zaposlenih, onih koji imaju samo ugovor o djelu, u energetskim kompanijama sa 3.340 porastao na 5.009, a tu su uključene i novoosnovane kompanije Solar Gradnja i Željezara. Rashodi na zarade i naknade zaposlenih u 2018. godini su iznosili 68 miliona, da bi 2023. porasli na 115 miliona eura“, naveo je Maraš.

BIRN je u toku sedmomjesečnog monitoringa pratio potrošnju pet elektroenergetskih preduzeća u državnom vlasništvu: Elektroprivrede Crne Gore, Crnogorskog elektrodistributivnog sistema DOO Podgorica (CEDIS), Crnogorskog elektroprenosnog sistema, “EPCG Solar gradnja Nikšić” i "EPCG – Željezara Nikšić".

Rezultati su pokazali, kako je naveo Maraš, da su tokom godina rasli i troškovi na donacije i sponzorstva.

„Srpskoj pravoslavnoj crkvi uplaćeno je 220 hiljada eura, Islamskoj zajednici preko 40 hiljada eura, finansirani su budžetski korisnici, opštine, sportska društva, javne ustanove, fakulteti…“, rekao je Maraš.

On je posebno problematizovao netransparentan pristup Rudnika uglja, koji je sve informacije o radu kompanije proglasio poslovnom tajnom.

"Ljudi koji sjede u državnim kompanijama treba da rade u interesu društva, a ne interesu partija. Državna preduzeća pretvorili smo u mašinu za kupovinu glasova", naveo je Maraš.

Upoređujući korporativno upravljanje u privatnim i državnim kompanijama, predsjednica PKCG, Nina Drakić kazala je da je prvima cilj maksimalizacija profita, dok su u državnim kompanijama često dešava da su vođene pojedinim partikularnim interesima koje ne dovode do profita.

"Upravljanje u privatnim kompanijama je centralizovano, vode ih profesionalci, dok u državnim kompanija rade pojedinci koji nisu nezavisni, jer pripadaju političkim partijama", rekla je Drakić.

Ona je dodala da je transparentost u privatnim kompanija mnogo veća nego u državnim, a da je obrnut slučaj kada je u pitanju politički uticaj.

"Država nema jasnu politiku vlasništva, nadzor je decentralizovana, nema jasno definisanih kriterijuma za izbor članova odbora direktora, a u više od polovine kompanija članovi upravnih odbora su politički aktivni", rekla je Drakić.